недеља, 17. април 2016.
субота, 16. април 2016.
среда, 13. април 2016.
понедељак, 11. април 2016.
Вујачић Ђорђе - Српски језик - Картица
|
Име писца
Стеван
Раичковић
|
|
|
Период у ком је живео
|
Нересница, 5. јул 1928. – Београд, 6.мај
2007
|
|
Могући сусрети
|
Иво Андрић, Бранко Ћопић, Душко
Радовић, Десанка Максимовић ...
|
|
Могуће присуство/сведочење
|
други
српски рат
|
|
Назив дела
|
Бајка о дечаку и Месецу
|
|
Грађа/феномен
|
малограђанштина, необичне приче о
Месецу
|
|
Време и место
|
период између 19. и 20. века,
планинско село
|
|
Књижевни род
|
епика
|
|
Књижевна врста
|
приповетка
|
|
Тема
|
Дечак и Месец се нашли у једној
бајци, високо над црном планином. Тумачење дечаковог сна.
|
|
Мотиви
|
љубави,
сна, Месеца, приче, села, ноћи, планине...
|
|
Композиција
|
1.
Крену
прича од ува до ува.
2.
Прича
обузе дечакове мисли.
3.
Дечак
остави месец на небу.
4.
Дечаков
поход на Месец.
5.
Тако је
то трајало читаве ноћи ...
6.
Попео се
Месец уз обранак планине.
|
|
Облици изражавања
|
дескрипција : „Био је то дечак нејаког
састава, готово провидних ушију. И до сада се често скривао у дну
дворишта и мислио неку своју мисао“.
приповедање 3. лице (објективно) : „И што је
дуже зурио у њих ,све више су му личиле на трагове стопа, а она прича коју је
недавно чуо ,постајала му је све истинитија, а Месец све ближи“.
|
|
Строфа, стих и рима
|
|
|
Стилска средства
|
епитет
,персонификација ,поређење ,градација
|
|
Јунаци
|
дечак : радознао ,упоран ,маштовит
,замишљен
Месец : важан ,плашљив ,несташан
,сјајан ,незаобилазан
|
|
Важни појмови
|
1.унутрашњи монолог – је облик
изражавања у коме се може уочити забележено размишљање лика.
2. приповедање
(нарација) – ( 3. лице проповедач
говори о неком другом. )
3. описивање (дескрипција) 1.опис
лика (портрет)
2.опис
природе (пејзаж)
4. портрет је опис неке личности ,физички изглед и
психолошке способености .
5. пејзаж -
описивање природе или неког предела.
|
Сара Дељанин - Српски језик - Картица
|
Име писца Мирослав Антић
|
|
|
Период у ком је живео
|
14.
март 1932, Мокрин – 24. Јун 1986, Нови
Сад
|
|
Могући сусрети
|
Иво
Андрић, Кос,та Трифковић, Светозар Ћоровић, Душан Радовић
|
|
Могуће присуство/сведочење
|
Други
светски рат
|
|
Назив дела
|
Плава звезда
|
|
Грађа/феномен
|
живот
|
|
Време и место
|
/
|
|
Књижевни род
|
лирика
|
|
Књижевна врста
|
мисаона
песма
|
|
Тема
|
наша
маштања и снови
|
|
Мотиви
|
звезде,
трагања, лутања, упорности, жеље, животних циљева
|
|
Композиција
|
1. Чудна нека
звезда плава
2. Чак и ако не верујеш
3. И још даље
иза краја
4. Мора бити
праве звезде
5. Кад је нађеш
сам ћеш знати
|
|
Облици изражавања
|
нарација:
Чак и ако не верујеш,
пробај
тога да се сетиш.
Кад
зажмуриш и кад заспиш, ти покушај да је чујеш,
да
одлетиш,
да
је стигнеш и ухватиш и сачуваш кад се вратиш.
|
|
Строфа, стих и рима
|
строфа:
неуједначена, стих: различити број слогова, рима: ⁄
·
|
|
Стилска средства
|
епитет:
чудна нека звезда плава, сасвим плава, сасвим права,
персонификација:
пази само да се негде не изгуби
ономатопеја
|
|
Главвни лик
|
плава
звезда
|
|
Важни појмови
|
Метафора
– је скраћено поређење. Њом се остварује пренос значења тако што се истиче
једна заједничка особина два појма.
Ритам
– равномерно понављање појмова.
Мисаона песма – спадају оне лирске
песме у којима су животне истине опеване са много емотивности и полета. Ове
песме, својом садржином и песничким порукама, веома снажно утичу на читаоце.
Лирика - обухвата краћа књижевна дела у стиховима у
којима њихови аутори – песници, износе
своја осећања, виђења и схватања живота и света. Своја осећања, мисли и
размишљања лирски песници исказују непосредно.
|
Пријавите се на:
Постови (Atom)